Zašto Urban Nomad? – Odgovor prvi:

Pišem ovaj tekst uoči 4-og rođendana Urban Nomad projekta. Mnogo toga je utkano u ovo pitanje, pa tako je i mnogo odgovora. 

Danas vam otkrivam jezik Urban Nomad brenda. Za nas je Urban Nomad nauka življenja. A kada učimo novu nauku, prvo učimo njen istorijat, ali odmah zatim i jezik 😀

Otkud taj naziv – Urban Nomad? Šta nosi, šta nam to daje, a šta uzima?

Na početku, tražili smo ime za naš projekat neko vreme, možda par meseci. Drugih predloga se sada i ne sećam. Sećam se šta nas je inspirisalo da nam centralna tema bude: dve nespojive stvari – Urban i Nomad. Nomadi su sve, samo nisu Urbani. Bar izvorno. Tako i za slogan – i jedno, i drugo. To je bio flajer firme Lumberjack sa slikom Njujorka gde pola stranice zauzima betonski deo grada, a drugu polovinu “Central Park”, njujorška šuma. Ispod ove slike pisalo je nešto slično, sad se na sećam tačno šta, ali “Urban-” nešto..

I sećam se da sam doneo taj flajer kući, pokazao Ani i rekao – “vidi ovo, ovo mi se svidja! I jedno, i drugo! I grad i šuma! Posle smo dodali predlog na spisak, među ostale. Konačno, svima se ova ideja najviše svidela. Na kraju se i ne sećam ko je predložio da drugo bude – “Nomad”, ali to je bilo lako vezati za kampere. I tako je krenula ova jezička avantura.

Mnogo toga su nam te dve reči zajedno donosile i odnosile svo ovo vreme. Jer svo to vreme, mi isto živimo u gradu. Ali smo često i na selu. Često smo i na planini gde smo kupili imanje i znamo da će tamo „sutra“ biti Urban Nomad kamp.  Dve totalno drugačije stvari zajedno, istovremeno u 21. Veku. Pitate se kako će ići?van-life

I većina će reći 21. vek, sve je moguće, napredak, “ludilo”. Ali danas, raditi dve nespojive stvari, e, to je svojevrsna robija. Ali, samo na prvi pogled. Vidite, kad ideš već utabanom stazom, realno ne razmišljaš mnogo o njoj. Zveraš okolo, ćaskaš sa društvom i povremeno pogledaš u vođu puta. Samo da budeš siguran da je tu, da ne moraš ti ništa da misliš. Nastaviš da budeš tu, i ko ga j..e, stići ćemo već negde.

S druge strane, ako si vođa puta, ložiš se na to, ide ti solidno, ali te razvaljuje. Posle puteva i puteva gde ti vodiš, počinje da ti treba neka staza gde će tebe neko da vodi, a to se baš teško nalazi. Ti teško trpiš druge da te vode, nisi navikao. Svaki vođa oseća isto, i retki su ti koji uspeju da kao vođe utabanih staza u 21. veku, žive život punim plućima. Jednostavno, 21. vek je super za jednolično, bar za sada. Te jedno te isto, kako je najavio 2000-ih tada popularni “house music”. Iskreno, ne znam ni zašto se tako zove. Kao “house” – kućna muzika. E to vam je 21. vek u malom. Ubede te da je ritam koji je korišćen za mučenje zatvorenika u Vijetnamu, kućna muzika.

“E, ja ti tu pjesmu neću pjevat”, rekosmo mi kada smo odlučili da “rent a van” projekat nazovemo Urban Nomad.

I jedno, i drugo. 

I to stvarno. I jedno. Urbano. I drugo. Nomadski.

Pa kako to?

Evo ni mi još nismo sigurni. I mi otkirvamo lakoće i težine takvog izbora.

Znate, lepo to zvuči. Super izgleda na slikama. U svetu je postalo već popularna kultura – #vanlife. Mi podržavamo da postane popularno, jer mi iz tog sveta uglavnom znamo ljude normalce. Pa ako će to da pomogne da normalno postane popularno. Da se svi ložimo na #vanlife? Mi onda tek jašemo taj talas, nek pršti, ‘ajmo svi po kombi i ‘ajmo u nomade.

Kad ono medjutim – “Nije Žuča vrana”, što bi rekao Draganče. Nije ljudima jasno – Kako bre #vanlife, kad svaki dan posao, računi, deca+škola, gde stvari, gde piki-kaki?? Mnogo praktičnih i jednostavnih pitanja, pa kako to mi da radimo? Kako da budemo i gradski i šumski? Kako da nadjemo meru, a da to ne bude jedno ili drugo. Onda nije i jedno i drugo. Opet smo omanuli.

Sa ovoliko pitanja bez odgovora, ljudi uglavnom odustaju od daljeg razmišljanja. Zašto? 

Jer su ova pitanja iskočila dok su zverali okolo hodajući utabanom stazom. Ova pitanja nisu doneta jasno i glasno za kućni sto. Nisu u prioritetu. Nego usput. Sve ovo što opterećuje je kao bitno, a ono što oslobadja, e to nije bitno. Ne loži se, to je za neki drugi život. E vidite. To je robija na koju ste pristali. A nespojivo, taj nepoznati put, to je sloboda!

I tako, većina nastavi jedno isto. Super je #vanlife tamo negde, ali osvrneš se, setiš se gde si, “leđa vođe puta” sevnuše na kratko i ti nastavljaš da ćaskaš u prazno i malo požuriš tom utabanom stazom u nepovrat. Kad stigneš tamo, onda se ukopaš još jače. Podržiš sebe još malo na tu temu – “šta se mi zanosimo, koji “vanlife”, ne mogu ni ovaj “house life” da rešim, još mi samo fali da mi kuća menja mesto. Pa tačno da se roknem.” I tako se tvoj #vanlife svede na “like” fotki i videa na instagramu i povremeno se “istolerišeš” sa drugarima kako je to baš do jaja, pa nastaviš da teraš kuća-pos’o svaki dan – “neće ona niđe” – kraj citata.

E vidiš. To nije Urban Nomad. To jednolično, utabanom stazom, malo zveranje okolo, malo ćaskanje, pa ponovo svaki dan, jedno te isto, te jedno te isto. To sigurno nije Urban Nomad.

I to je ono što je Urban Nomad nama, koji ga živimo, odneo. Odneo nam je monotoniju, utabane staze i nadrkanog vođu puta.

A šta nam je doneo? 

Pa. To vam sigurno nećemo tek tako otkriti. To bi onda bila još jedna utabana staza. Mi nemamo nameru da budemo još jedan u nizu nervoznih vođa puta, znate. Mi smo tu da vas gurnemo u „nekošeno“. Da podržimo vaš hrabar potez koji krči novu stazu.

Pa gde ste videli da je krčenje lak posao. Zavrnite rukave. Ako vas stvarno zanima šta to Urban Nomad sa sobom nosi. Probajte svoju verziju #vanlife. Svoju varijantu i jedno i drugo. 

Pošto smo svi navikli na prodajne tekstove i reklame – to bi zvučalo ovako:

Želite i vi da prodrmate svoju jednoličnu svakodnevnicu? Skupite hrabrost u jednu tačku i dajte joj da poleti! Ako je stvarno pustite, pretvoriće se u najboljeg visokoletača i osetićete slobodu! 

Nadjite sami svoju Urban Nomad stazu.

Živite i jedno, i drugo!

Oslobođeni Urban Nomad tim!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

četrnaest + pet =